·
·
Коментара: 0
ЧАЈ
Овај напитак руских царева МОРА да прође кроз планине, пустиње и степу, а ПРОЧИТАЈТЕ и зашто
Невероватна мешавина најфинијих чајева је сасвим случајно постала легендарно пиће које је вековима тражено и данас се продаје у најфинијим продавницама чаја широм света
Реч је о мешавини коврџавих листова улонг чаја са падина Вуи планине који оксидирају на сунцу, као и лапсанг и кимун чаја из провинције Анхуј, који је димљен изнад сибирских борових иглица. Чај има отмен укус који је пријао руским племићима и данас се сматра ароматичним благом.
Прочитајте још: Ова БИЉКА је лек против старости, а Хитлер је по њу послао у Русију ТАЈНУ ЕКСПЕДИЦИЈУ
Како се припрема?
"Руски караван" се припремао водом из самовара, а данас у емајлираном чајнику. Чиста вода се сипа у чајник да прокључа. У угрејан чајник се сипа кашичица чаја по особи и једна за чајник. Налије се свежа вода. Када прокључа, остави се три-четири минута да одстоје листићи. Заслађује се шећером, млеком или медом.
Назив "руски караван" настао је у 18. веку док су још каравани камила били главни транспортни систем кроз огромно руско царство. Наиме, чај је из Кине до Санкт Петербурга путовао око шест месеци не само бродовима, већ и караванима чувеним Путем чаја. Јужна рута преко Одесе је била неупоредиво јефтинија, али је тада чај морао да бродом прође кроз тропска мора високе влажности и губио је на квалитету. Због тога су трговци бирали пролаз кроз хладну и суву Монголију и Сибир.
Основа трансконтиненталних каравана били су коњи и двогрбе камиле, а незаобилазни производ који су носили био је чај из Кине. Листови чаја су сабијани у облику погаче, паковани у чисте мараме, па у бисаге двогрбих камила. Караван се ноћу заустављао, а путници одмарали око ватре.
Неке погаче чаја, које су биле ближе ватри, добиле су пријатну надимљену арому коју су открили тек када су стигли на одредиште.
Пут чаја
Пут чаја је почињао у Кашгару, иза Кинеског зида, пролазио је кроз пустињу Гоби до Урге у Монголији, преко Тибета и руске степе до Европе. Мрежа Пута чаја имала је више од 9,500 километара. Да би чај стигао од Кашгара до Европе било је потребно шест месеци.
Димна арома се толико допала љубитељима чаја да су трговци дошли на идеју да намерно надиме чај. То су урадили уз помоћ борових иглица у Сибиру. Од младих шишарки овог бора се прави и слатко које се фантастично слаже са изузетним укусом овог напитка. Међутим, најделикатнији мирис и укус чај добија на крају - када се преко ноћи положи на сибирски снег, како би добио хладну, реску ноту.
Према другој верзији, чај је донет у Русију почетком 17. века као посебан поклон монголског Алтун кана цару Михајлу Фјодоровичу. Трговина је између Монголије и Русије почела после потписивања Мира у Нершински 1689. године.
Прочитајте још: Ова биљка расте као КОРОВ, а чај од ње вам може месечно уштедети и до 4.000 ДИНАРА!
У то време је чај био статусни симбол који је себи могла да приушти само руска аристократска елита, а церемонија чаја резервисана за посебне прилике када се служило ово фантастично ароматично пиће.
