· · Komentara: 0
PRAVOSLAVNI PRAZNIK

Danas je VIDOVDAN! Braćo SRBI, slavimo dan srpske sudbine, poštujte OBIČAJE i NEMOJTE SE OGREŠITI(VIDEO)

Ovaj veliki praznik postao je sinonim velikih nacionalnih nadahnuća, jedan od najdramatičnijih datuma u našoj istoriji. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, nijednog datuma kao 28. juna Srbija nije morala da donosi teške odluke i da bira put.

1593181148_vidovdan-layar.jpg
Foto: SPC

Pravoslavni vernici i Srpska Pravoslavna crkva danas proslavljaju Vidovdan, praznik za koji se vezuju različiti običaji i verovanja, praznik kada se tuguje i proslavlja istovremeno.

Pročitajte još: NIJE SLUČAJNOST! Postoji RAZLOG zbog koga je za održavanje parade u Moskvi odabran baš 24. JUN (FOTO)

Raduj se, Sveti velikomučeniče kneže Lazare, srpska pohvalo i zaštito!
Početak obeležavanja
Pravoslavna crkva Vidovdan  je uvrstila u kalendar tek 1892. godine, a u ranijim vremenima ovaj dan je bio posvećen proroku Amosu, a kasnije i knezu Lazaru. Narodna vera i obredne radnje vezane za ovaj dan znatno su starijeg porekla, a praznik Vidovdan samo je nastavak kulta starog slovenskog božanstva Vida, koji je nepoznat u pravoslavnoj tradiciji.

Svakog 28. juna sećamo se kosovskih junaka, ali i svih iskušenja sa kojima se suočavao srpski narod. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, kažu istoričari, Srbija je na Vidovdan morala da donosi teške odluke, da bira svoj put i sudbinu.

Neki misle i da je Vidovdan neprikladan praznik, dan kada se slave poraz i propast. Tvrde i da ga narod, obuzet svakodnevnom borbom za opstanak - danas i ne spominje.

Pročitajte još: Ovu BABU cela Srbija poštuje: Znamo joj samo IME, a ima veze sa DRUGIM SRPSKIM USTANKOM

Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica.

Pročitajte još: Značajne istorijske ličnosti: Da li znate ko su KRALJEVI i KRALJICE u kartama?

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, veruje se da trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, treba da se bere zorom, pre sunca, a u drugim krajevima u večernjim satima. Obično to rade devojke, udavače koje potom nabrano cveće potapaju u vodu, pa se ujutru svi umivaju radi očnog vida, kako ih preko godine ne bi bolele oči.

Življavanje Kosovskog mita
Na Vidovdan se ne igra i ne peva. Na ovaj dan oživljavaju se priče o Kosovskoj bici, caru Lazaru i srpskim junacima.Starci tvrde da se u ponoć vode promene, pa iz bistrih pređu u crvene, jer je mnogo naših junaka iskrvarilo od Kosova do danas.U crkvama se daju parastosi kosovskim, a ponegde i svim izginulim ratnicima. Narod kaže da i kukavica na ovaj dan prestane da kuka za izginulim na Kosovu polju.

U mnogim krajevima se, ipak, pre svanuća, ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide rose i umivanja očiju.

Prema narodnom predanju i istorijskim knjigama, na Vidovdan se ne radi u polju ni u vinogradu, kako plodovi ne bi propali i osušili se.

Tog dana valja i okusiti zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove, pletenje i vezenje. Prethodno se poškropeći po očima vodom u kojoj je odležala trava vidovčica, mlađe žene i devojke uzvikuju:„Vidi, Vido kako pletem“, „Vidi, Vido kako vezem“, „Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila“.

Pročitajte još: NJena izgradnja UPORILA JE ZEMLJU: Da li znate zbog koje građevine DAN TRAJE DUŽE? (VIDEO)

Uobičajen je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se provetre radi moljaca. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem – da se vidi i izbroji.

U Homolju se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da „ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana".

Pročitajte još: Ovu BABU cela Srbija poštuje: Znamo joj samo IME, a ima veze sa DRUGIM SRPSKIM USTANKOM

Na Vidovdan i dan danas ima dosta gatanja devojačkih radi brze i srećne udaje. Tako je u okolini Vlasenice bio običaj da devojke naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu, koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: „Sveti Vide i vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan – evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan – evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći – evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!“

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.