· · Коментара: 0
РАТНИЦЕ

Да ли сте чули за принцезу Кутулун? Била је јача од свих мушкараца, НОСИЛА ИХ ОЦУ, а њена смрт је МИСТЕРИЈА

Опера „Турандот“ инспирисана је животом једне принцезе, а њена животна прича далеко је занимљивија од сценске радње. Ради се о Кутулун, праунуци Џингис Кана, а кћерки Каиду Кана.

Depositphotos_70656851_xl-2015-5ea6e5b8049f7.jpg
Фото: Депозитфото

Монголско царство се, заслугом Џингис Кана, протезало се од Кине до Европе и Блиског истока. Али, када је рођена принцеза Кутулун, 1260. године већ се царство урушавало. Неки канови, међу којима и Каиду, желели су да задрже номадски начин живота, док је Кублај Кан (Кутулунин стриц) био мудрији у бављењу политиком. На крају су Каиду и Кублај започели отворени сукоб, који је трајао три деценије. Каиду није могао да се ослони ни на једног од својих 14 синова, већ само на – принцезу.

Прочтиајте још: Ко је Валентина Терешкова, жива легенда Русије? Прва жена која је летела у свемир, а лик њене ћерке красио је омот свима познате ЧОКОЛАДЕ

Марко Поло Фото: Депозитфото

Кутулун је, растући у номадском домаћинству са толико браће, стекла невероватну вештину јахања и стрељаштва, а како је то описао Марко Поло, у ратним јуришима Кутулун би „напустила очеву страну и отишла међу непријатељску војску, ухватила неког мушкарца, спретно као јастреб и однела га оцу“.

Била је брза као јастреб.

Овај путописац, трговац и авантуриста пише: „Била је лепо грађена, висока и готово дивовска“, и каже да се принцеза понашала попут младића – ишла је на камповање са оцем и изводила подвиге на бојном пољу.

Најбољи рвач Монголије
Данашњи обичај монголских рвача да носе врсту мајице отворених груди (зодог) наводно је повезан са жељом да се зна да такмичари – нису жене. Ту је и ритуални плес победника, када шири руке и полако се окреће, окрећући груди публици. Верује се је ово врста почасти највећем рвачу у историји Монголије – принцези Кутулин.

Када је стигла у тинејџерске године, отац је инсистирао на уговореном браку, али Кутулин се није допадала ова идеја, јер су мужеве бирали очеви и владало је многоженство.

Победила је све кандидате и још зарадила на коњима!

Да би пронашла мужа који јој је дорастао, принцеза је разгласила да ће се удати за онога ко је победи у рвању, а
свако ко је учествовао у борби морао је прво да да улог од стотину коња. Принцеза је сваког од њих савладала, па и младог и лепог принца.

Вероватно се принцеза, на крају, удала (по свом избору) за Абтакула из клана Курласа и добили су двојицу синова.

Европски приказ борбе Фото: Архива Новости
Принцеза се на крају удала и добила двојицу синова.

Недуго после једне тешке битке, крајем 1301, Каиду је умро, а Кутулин је била задужена за чување очевог гроба у племенској јурти. Кан није на време одредио свог наследника, а престо није преузимао најстарији син, већ – најјачи.

Пет година након Каидуове смрти, Кутулун је умрла под непознатим околностима, било јој је 46 година. Након тога је монголско царство, посебно оне фракције више наклоњене номадском животу, почело да се распада.

Кутулун је умрла у најбољим годинама, под нејасним околностима, а поново је "оживео" француски писац.

На принцезу се полако заборављало. Прича о њој се у 18. веку појавила у европској књижевности. Радећи на биографији Џингис Кана, француски аутор Франсоа Пети де ла Кроа објавио је 1710. књигу бајки и басни, од којих се једна заснивала на причи о Кутулун. У његовој адаптацији принцеза, деветнаестогодишња кћерка Алтун Кана,  носи титулу Турандот (“турска кћерка” или “кћи Турана“ - што означава централну Азију”). Младићи који траже њену руку морали су да реше три загонетке. Ако не успеју, не остају без стотину коња, већ – без сопственог живота.

Прочитајте још: Рекао је "Приближите се, дете моје, како се зовете?", "Ја сам Грета", одговори... Остало је легенда

Неку деценију касније, 1762. италијански драмски писац Карло Гоци преточио је ову причу у драму, коју је Фридрих Шилер превео на немачки, а Гете ју је 1802. поставио на позорницу. На крају је „наступио“ Ђакомо Пучини, који је пред смрт успео да заврши око три четвртине своје опере „Турандот“, где нема помена о рвању или ратовању.

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.