· · Коментара: 0
РАЗОТКРИВЕНО

Откривени нови детеаљи о Стоунхенџу: Сада је јасно зашто је камен за градњу довлачен из Велса!

Тим истраживача установио је да древни неолитски комплекс у равници Солсберија поседује невероватне музичке карактеристике и да каменови, када се ударе, емитују тонове налик на звона, бубњеве и гонгове. Знања из акустике највероватније су служила у ритуалима ради мењања свести учесника, а трагови удараца на камену су видљиви и данас.

Tim-strucnjaka-testirao-je-muzikalnost-kamenja-u-Stounhendzu-pomocu-udaraca-kvarcnim-cekicem.png
Фото: архива Новости

Стоунхенџ не само да је био преисторијска астрономска опсерваторија и календар у камену, а пре свега величанствени и још увек необјашњиви грађевински подухват људи из млађег каменог доба, него и даље изненађује научнике.

Прочитаје још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу

Тим истраживача са Краљевског колеџа за уметност из Лондона и археолога из универзитета у Борнмуту и Бристолу спровели су експерименте на том локалитету и утврдили да се по камењу Стоунхенџа буквално може свирати као на неком гигантском ксилофону! Зависно од места на којем се налази, оно даје различите тонове који подсећају на звона, бубњеве или гонгове, а из центра се шире усправни звучни таласи и преносе ноте на даљину, тако да се ова „музика“ може, појачана, чути и на удаљености, широм неолитског комплекса!

Џон Возенкроф је свирао
Фото: Архива Новости
Музика се чује широм неолитског комплекса.

Да би се такав тон „извукао“ из камена, потребни су прилично јаки ударци по њему, и научници су, ради његове заштите, то чинили преко специјалних плочица, користећи кварцни чекић. Али, како су уочили, нису у томе били први, јер на мегалитима постоје јасно препознатљиви трагови удараца из древних времена, што значи да су га свештеници и шамани који су руководили ритуалним церемонијама, још тада користили као „звучну кутију“. Комбинованим са плесом и психоделичним напицима, можемо само да претпостављамо како су деловали на окупљену масу.

Камен довлачен из Велса
Водећим истраживачима, Џону Возенкрофту и Полу Девереу,  постало је јасно зашто је камен за градњу Стоунхенџа довлачен из Велса, са 200 миља удаљености, јер су, трагајући за геолошким узроцима феномена, утврдили да управо стене на том налазишту производе такав звучни ефекат.

Измењена стања свести

Акустичка археологија или археоакустика је релативно нова научна грана која се бави „ослушкивањем прошлости“ – интердисциплинарном студијом која настоји да стекне нове информације о древним културама, проучавајући акустику на одређеним местима и реконструишући звуке које су људи у давна времена могли тамо да чују. Др Руперт Тил, професор музике на Одсеку за музику и драму Универзитета у Хадерсфилду, још десетак година раније, са тимом експерата, проучавао је акустику Стоунхенџа у оквиру пројекта чији је циљ био да се пронађу докази да је он био део намерног акустичког дизајна.

Храм је грађен акустично, са трилитонима и мегафоном у средини, а грађени су за посмртне ритуале.

Утврдили су да унутар комплекса постоје веома изражени звучни ефекти и да трилитони (хоризонтално

Овако се звук шири
Фото: Архива Новости

положене греде) у центру чине неку врсту „мегафона“ од којег се звуци шире и појачавају. Они су били део ритуалних активности и теорија професора Мајка Паркер Пирсона  била је да је Стоунхенџ пре био пре место за мртве него за живе, као центар за сахрањивање и церемоније везане за тај чин.

Други мисле да се ту јело, пило и уз ритуале мењала стања свести.

Други научник, британски археолог и професор Универзитета у Борнмуту, Тимоти Дарвил се супротставио Паркер Пирсону, описујући Стоунхенџ као место исцељења, при чему је акустика, свакако, уз музику, плес, јело и пиће, кроз довођење присутних у измењена стања свести, имала значајну улогу. Теорије се, сматрају многи, заправо не искључују, јер су погребни ритуали имали циљ да се успостави комуникација са преминулим прецима и боговима, која ће, кроз постизање транса, довести до духовног и физичког исцељења!

Археологија звукова

Арон Вотсон, археолог
Фото: Архива Новости

Др Арон Вотсон од 1995. године бавио се питањем каква је преисторијска музика могла да буде?

Рог, бубањ и ветар.

Његова теренска истраживања, унутар и ван мегалитског круга, открила су да се археоакустичком методологијом може, помоћу нетакнутих делова споменика, утврдити који инструменти су били коришћени.

Прочтиајте још: Добро погледајте ову ДУГМАД и ако их на нечијим рукама ВИДИТЕ, знаћете ко је тај ЧОВЕК

Помоћу рога и бубња закључио је да, чак и данас, ветар или бубњеви, због „чудне акустике Стоунхенџа“, могу да генеришу, на пример, бас-ноту на 47 херца. Међутим, проблем са акустичким особинама овог мегалита није само у његовом садашњем стању, него и окружењу које се разликује од оног од пре три хиљаде година, јер се у простору мешају звуци аутомобила са аутопута, прелетања авиона и свега онога чега тада у природи није било, а данас отежава израду прецизног акустичког модела Стоунхенџа.

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.