·
·
Komentara: 0
ISHRANA
Hrana može da bude ZAMKA: Stručnjak objašnjava zašto jedemo i kad nismo gladni
Nutricionisti i psihoterapeuti se slažu da nisu sve gladi iste, kao i da se mnogi umiruju gutanjem ukusnih zalogaja. Oni svima koji su uvek gladni savetuju jednostavno rešenje.
Čemu služi i šta način ishrane sve pokazuje, objašnjava magistar psihologije, nutricionista i specijalista psihoterapije Jelena Subotić Krivokapić:
Pročtiajte još: Dijeta je dobra ako čovek ne gladuje i OBAVEZNO unosi dve stvari
- Svi znaju da je hrana suštinski neophodna za opstanak, ali je istina i da konzumiranje hrane često nema veze sa osećajem gladi - kaže nutricionista.
Takav čin može da se poveže sa hedonizmom, uživanjem i zadovoljstvom pojedinca u emotivnom smislu. To najbolje oslikava obilje na stolu, čime mnogi žele da istaknu svoju moć i društveni status. U takvim okolnostima hrana je i sastavni deo druženja sa dragim osobama.
Hrana ima moć da umiri, da nas vrati u detinjstvo i mnogi gube kontrolu.
Hrana može da bude zamka i da se unosi više nego što nam je zaista potrebno. Kasnije, može doći do opšteg nezadovoljstva, čak i gojaznosti ili nekih drugih poremećaja ishrane. Hrana u sebi krije i psihološku crtu, navodeći nas da ciljano posegnemo za određenom namirnicom. Kada je osoba nezadovoljna, često se čuje izreka “hrana će sve popraviti”, i traži šta će da jede.
Katanac na frižider ili samokontrola? Foto: Depozitfoto
- U velikom broju slučajeva hranu konzumiramo zbog potrebe uma, a ne tela i sigurno ste čuli za izreke “gladan ljubavi”, “prazna ili gladna duša”, “gladne oči” - kaže nutricionista.
Šta nam nedostaje?
Treba da se zapitamo šta nam u životu nedostaje. Pažnja, ljubav, zagrljaj, dodir, pomoć ili nešto drugo. Ako sebi date tačan i iskren odgovor na ovo pitanje, na dobrom ste putu da hranu iz frižidera zamenite razgovorom sa bliskom osobom, šetnjom ili donošenjem novih konkretnih odluka.
Zbog stresnog vremena u kome živimo, većina jede u kasnim satima. Fizička i psihička iscrpljenost dovode do umora, ali i želje za opuštanjem koja često vodi u pogrešnom pravcu. I šta se tada dešava? Posežemo za velikim količinama šećera i ugljenih hidrata dok ne popunimo “sve praznine”. Tek tada dolazimo do osećaja mira i zadovoljstva, što naravno nije tačno.
Zbog stresa mnogi samo hranom mogu da se umire.
- Postoje različite vrste gladi, a osim prave, biološke gladi, postoji i lažna, emocionalna glad kao psihološka potreba čoveka - isitče nutricionista.
Hrana ima moć da nas u određenim trenucima rastereti i uteši, oslobodi stresa. Recimo, vraćanjem u najranije detinjstvo, u kuhinju bake ili majke i pripremanjem jela koja smo tada voleli, odagnaćemo tugu i oraspoložiti se. Isti efekat se dobija i kada uzmemo komadić čokolade.
Voda je ključ
Unos vode nas spasava od iscrpljenosti i depresivnog raspoloženja. Više od 70 odsto tela čini voda, pa kada organizam ima dovoljno tečnosti, bez problema transportuje hormone sreće. Voda, i to hladna, važna je za ublažavanje besa i agresije.
Pročitajte još: Kako da izgubite čak 20 kilograma za samo 90 dana
Šta je još dobro za buđenje dobrih emocija potisnutih stresom?
- Smanjivanju stresa, recimo, pomaže i žvakanje čvrste hrane, kao što su šargarepa i jabuka, jer opušta i centar za agresiju u mozgu, što pomaže da se u situacijama besa osoba iskontroliše - ističe Subotić - Krivokapić.
Vitaminska salata sačinjena od kupusa, cvekle, jabuke i drugog voća i povrća koje vam padne na pamet, podiže i psihološko i fiziološko stanje čoveka.
