·
·
Коментара: 2
ЗАПИС
БОЖЈА ОПОМЕНА? Храстови код Јагодине ПАДАЈУ, а мештани говоре о ЗАПИСУ СТАРОМ 250 ГОДИНА
Мада у скорије време није посечено ниједно свето дрво, нека су почела да се суше, а са других се одваљују гране. Неки мештани то виде као Божију опомену, а други као нормалну појаву због старости стабала.
Случајност или опомена, тек на раздаљини од само двадесетак километара у селима Комарану, Течићу и Колару дуж пута Рековац - Јагодина, записи више нису достојанствена стабла из давнина.
Прочитајте још: "Идите где сте пошли и ништа не причајте": Јован је на ГРОБЉУ видео три жене у белом и решио све да ОТКРИЈЕ
Шта је запис?
Запис, најчешће стабло храста, бреста, јавора или цера је Божије, молитвено, свето дрво. За време сеоских литија свештеници у њега урезују крст и моле се мештани. Оно је центар дешавања у сваком селу. Од њега крећу крстоноше које прати молитвена песма, свадбена весеља, али и поворка с покојником. Под записом су се крштавала деца.
- Мислим да је то што се десило са записима у Колару, Течићу и Комарану Божија опомена, најава зла које прети тим селима - каже Горан Јовановић из Бара код Рековца који нас је одвео до записа у Комарану, за који се претпоставља да је стар око 250 година.
Стабло витално, а грана се осушила и пала!
Реч је о храсту лужњаку, чија се огромна грана сломила пре три године и почела да се суши. Налази се на брежуљку у шуми изнад села и до њега може да се дође теренским возилом или пешице.Стабло записа је прилично витално, а остале гране краси свеже, зелено лишће.
Конци за срећу око записа
Јасен у рековачком Течићу, такође сеоски запис, почео је да се суши пре три године, а онда га је јак ветар прошле зиме буквално ишчупао из корена. Зоран Милутиновић (48) из Течића, чији га је деда Љубомир засадио пре 90 година у потесу Ротиће два километра од села, мисли да то није никакво предсказање и да је срећа што је пао на страну на којој нису далеководи и баште, јер би изазвао велику штету.
Прочитајте још: Кнез Лазар је бацио КЛЕТВУ на једно село код Јагодине, а она се обистинила 2010. године!
- Стаблосмо поклонили цркви, јер код нас је 1989. године почела да се гради сеоска црква и Црквени одбор је питао да ли то дрво може да буде запис, ми смо дозволили што значи да је дрво црквено и не знам зашто бисмо се плашили, јер нисмо га ми осушили. Мислим да то не наслућује никакво зло, а владика је одобрио да га исеку и однесу - каже Милутиновић.
Свети храст у Коларима
Највише страха изазива храст у Коларима који је стар два века, а гране су пале на амбуланту.
Највише полемика и страха изазива судбина храста записа у Коларима крај Јагодине, за који се верује да је стар преко два века. Почетком августа 2017. године огромне гране су се сломиле и пале на дом културе и амбуланту. Због веровања да ће смрт стићи онога ко дира свето дрво, али и уверености мештана да се на месту откинуте гране назире лик Богородице, ниједан мештанин се није усудио да помери гране овог храста. Одлуком одборника Скупштине града Јагодине он је проглашен заштићеним природним добром и о њему се стара ЈП "Уређење и јавно осветљење".
Прочитајте још: Шесторо људи је ступило у контакт са ВАНЗЕМАЉЦИМА, а ДВОЈЕ је посетило њихов васионски брод!
Нико није смео да помери гране храста, јер се у поломљеној грани назире лик Богородице.
- Запис и његова околина увек су лепо одржавани. Сада су дозволили да две године стоје његове покидане гране. Претходни поп није смео да их дира, а нови је уситнио оборене гране и почистио коров. Честитала сам му - казала је једна мештанка Колара.
Цветко Здравковић
Око записа су се играла деца и окуљпао народ.
Најстарији мештанин овог села, Цветко Здравковић (91), који је био општински одборник у четири мандата и председник месне заједнице дуго година, каже да је запис засадио извесни Сибин у време када су људи из Вукање крај Јастрепца почели да насељавају ово село.
Прочитајте још: Пусти Стаљина, Рузвелта и Черчила, ИДИ И УБИЈ ТЕСЛУ! Да ли је Хитлер ликвидирао српског научника?(Видео)
- Стар је преко 200 година, памтим га још из детињства, било је главно место за сва окупљања, поготово што нисмо имали цркву - сећа се Здравковић.
Око храста је ишла литија сваког Белог петка јер је то сеоска слава, за сваки светац палили су свеће крај њега, ту су организоване игранке, разна окупљања, ту су се увек играла деца.
