Novi Sigov mitraljez predstavlja bačenu rukavicu u lice konkurenciji

Komanda združenih specijalnih operacija oružanih snaga SAD - SOCOM zvanično je prihvatila u naoružanje najnoviji mitraljez SIG Sauer MG 338. Ovo impresivno sredstvo kombinuje masu mitraljeza opšte namene M240 (FN MAG) sa dometom teškog mitraljeza Brauning M2HB, svojevrsni "Sveti Gral" u svetu mitraljeza.

Ratni okršaji kao poligon

Kombinovanje relativno male mase sa visokom vatrenom moći predstavlja ultimativni cilj konstruktora streljačkog oružja. Ovaj princip je prisutan kod svih tipova oružja, ali ga je najteže postići kod mitraljeza. Jedan od uzroka je što se njihova masa kreće oko 10 kg, što uz dovoljnu rezervu municije predstavlja gornju praktičnu granicu koju vojnik može da prenese. Drugi je potreba za što većom rezervom municije, odnosno vatrenom moći, a to se delimično odnosi i na efikasni domet i sistem hranjenja. Upravo je sistem hranjenja poseban problem, gde je najpogodnije hranjenje redenikom, doboš je takođe solidno rešenje.

Sa optičkim nišanom

Pročitajte još: Da li je odeljensko oružje nove generacije revolucija ili promašaj?

Hranjenje okvirima primenjeno je samo na mitraljezima izvedenim iz jurišnih (5,45 mm; 5,56 mm i 7,62x39 mm)) i borbenih pušaka (7,62x51 mm). Uz sve to, postoji tendencija da se u okviru pešadijskog odeljenja koristi ista municija, kako za jurišne puške, tako i za mitraljeze, čime se pojednostavljuje logistika. Sve je ovo iznedrilo mnoštvo rešenja, pri čemu se kao najbolji indikator pokazala praktična upotreba u mnogobrojnim lokalnim ratovima.

Mitraljezi u kalibrima jurišnih pušaka, iako najlakši, nisu pokazali dovoljan domet i probojnost, kako bi se osetno nadmašile performanse samih jurišnih pušaka, uprkos relativno maloj masi, koja je približno upola od mitraljeza opšte namene u kalibrima 7,62x51 i 7,62x54R. Sistem hranjenja sa okvirima i dobošima nije prava alternativa redenicima. Iz tog razloga, većina oružanih snaga, nastavila je da koristi ili zapadni 7,62x51 ili istočni 7,62x54R u mitraljezima opšte namene, uprkos manjem borbenom kompletu, drugačijoj municiji i znatno većoj masi. Primetna je dugogodišnja tendencija “isterivanja” performansi u vidu pokušaja smanjenja mase, kadkad i vrlo uspešnih: ruski Pečenjeg 8,7 kg, američki Mk48 8,2 kg.

Neophodan povećan efikasni domet

Upravo je Mk48 baziran na M249 (na američkoj izradi belgijskog FN Minimi) interesantan, jer je razvijen za potrebe SOCOM i namenjen je za zamenu Mk43, varijantu dobro poznatog M60. Varijanta Mk48 Mod2 izvedena je u kalibru 6,5 mm Kreedmor (6,5x49 mm), koji zahvaljujući manjem kalibru, sličnoj masi i početnoj brzini, ima superiornu balistiku i efikasan domet u odnosu na 7,62x51 mm. Sasvim je jasna tendencija ka većem efikasnom dometu, kao rezultatu iskustva u Avganistanu. Efikasni domet od 900 m, iako predstavlja napredak u odnosu na 7,62x51 mm (800 m), očigledno za SOCOM nije dovoljan. Po svemu sudeći nije reč samo o efikasnom dometu, već i o probojnosti i uticaju vetra, kao i vegetacije. Iz tog razloga, pristupilo se izradi novog mitraljeza, koji je očigledno ispunio zahteve SOCOM, ali “oko” drugog kalibra, .338 Norma Magnum.

Naslednik LVMMG

Američka kompanija “General Dinamiks” je još 2012. godine prikazala novi mitraljez pod oznakom LVMMG (laki mitraljez), koji je takođe koristio kalibar .338 Norma Magnum. Do danas, ovaj mitraljez mase 10,9 kg prošao je značajne analize i testiranja, sve do pojave SIG Sauer MG 338. Oba mitraljeza koriste isti princip rada automatike koji se zasniva na pozajmici barutnih gasova sa klipom i rotacionim zatvaračem, uz opaljenje iz otvorenog zatvarača zbog kvalitetnijeg hlađenja. Cev, kao “srce” streljačkog oružja, odgovorno za preciznost, u pravoj SIG tradiciji je vrlo kvalitetna, hladno kovana i brzo izmenjiva. O sistemu za ublažavanje trzaja nema mnogo podataka, ali nije isključeno da je iskorišćen isti kao i na LVMMG: opaljenje je u trenutku kada se trzajuća masa kreće prema napred, tako da energija trzaja mora da savlada inerciju trzajuće mase, a posle toga se prenosi na masivan ublaživač trzaja u sanduku.

Spremni za isporuku - mitraljezi bez montiranih cevi

Uz to, na ustima cevi se nalazi masivni razbijač pucnja, koji dodatno usporava i ublažava trzaj. Ovaj uređaj je prilično težak - ima masu od 1,2 kg, a izrađen je od inkonela, legure nikla otporne na povišene temperature. Trzaj je, prema nekim podacima na nivou kalibra 5,56 mm, što je ipak malo verovatno.

Dezintegrišući redenici

Oslonac za rame je preklopnog tipa, a prisutne su i standardne Pikatini šine namenjene za montažu dodatnih uređaja, alternativnih nišana i slično. Iako ne postoji fleksibilnost kao kod jurišnih pušaka, upravo zahvaljujući znatno većoj masi i samoj specijalizaciji za pružanje vatrene podrške, prostor za dodatke tipa potcevnog bacača granata, odnosno jurišnog rukohvata nisu potrebni. Značajna prednost i sasvim moguće, odlučujuća karakteristika nad LVMMG je dodatno smanjena masa za ovaj moćni kalibar, skoro neverovatnih 9,7 kg! To je postignuto upotrebom laganih materijala, poput legura aluminijuma za sanduk.

U poređenju sa standardnim mitraljezom na zapadu, FN MAG od 11,8 kg, to je izvanredan rezultat. Hranjenje je iz dezintegrišućih redenika, tako da posle ubacivanja metka u ležište, segmenti redenika se otvaraju i zajedno sa praznom čaurom izbacuju iz mitraljeza. Takvo rešenje je neuporedivo pogodnije u odnosu na višekratne redenike na familiji PK, koji i te kako znaju da zasmetaju korisniku prilikom kretanja po terenu i u određenoj meri kvare utisak inače vrlo cenjenog mitraljeza zahvaljujući pouzdanosti i relativno maloj masi.

Poređenje municije: 7,62x51, .300 VM, .338 NM i .338 LM

Moćna (i teška) municija

Municija .338 Norma Magnum predstavlja ekvivalent poznatijoj .338 Lapua Magnum, uz nešto kraću čauru većeg prečnika, pogodniju za izradu kraćeg sanduka manje mase. Iako je zapremina barutne komore nešto manja nego kod Lapue, Norma Magnum ima duže zrno sa većim balističkim koeficijentom, uz izraženije suženje na zadnjem delu, a ukupna dužina metka im je identična, 93,5 mm. Time se postiglo nekoliko efekata. Prvi je bolja aerodinamika i sporiji gubitak brzine na većim daljinama, tako da se efikasni domet deklariše na izvanrednih 1.700 m (1.600 za .338 Lapua Magnum), što je približno dvostruko u odnosu na 7,62x51 i 6,5 mm Kredmoor.

Pročitajte još Sajam u Las Vegasu je pokazao da američka ponuda oružja i opreme nema limit

Čak se spominje visoka efikasnost i na 2.000 m! Može se slobodno reći i da je ova brojka slična, ako ne čak i bolja od znatno težeg 12,7x99, uz veću preciznost. Preciznost je pored sjajne aerodinamike, postignuta i zahvaljujući manjem uglu sužavanja stranica čaure, čime se obezbeđuju odlični uslovi za sagorevanje i ekspanziju barutnih gasova. Visoka preciznost bez ikakvih problema može da potvrdi mogućnost upotrebe kako u ulozi mitraljeza, tako i kao teške snajperske puške, što je izvanredna osobina i te kako zanimljiva za SOCOM.

Gasni regulator

Ipak, osnovni nedostatak ostaje relativno velika masa metka, koja je približno dvostruko veća u odnosu na 7,62x51. SOCOM je iz tog razloga inicirao razvoj municije sa čaurom izrađenom od kompozitnog materijala. Na taj način, postignuto je smanjenje mase metka sa oko 45 g na oko 35 g, što iako nije na nivou tipičnih vrednosti 7,62x51 mm od 24 g, predstavlja značajan napredak. Na taj način, masa borbenog kompleta od 300 metaka može da se smanji sa 16 na oko 12 kg. Naravno, za istu masu od 16 kg, umesto 300 metaka, može da se ponese 400 metaka, odnosno, umesto tri, četiri redenika, što je pođednako atraktivno.

Pročitajte još: Olujni vetar na strelištu

Kao jedini nedostatak može da se navede nesumnjivo vrlo visoka cena, međutim, to za vojsku sa  najvećim vojnim budžetom, za potrebe specijalnih jedinica sigurno ne predstavlja problem. Takođe, moćna logistička podrška, posebno za SOCOM, svakako može da obezbedi dovoljnu količinu nestandardne municije. Ostaje da se vidi šta će učiniti kako saveznici, tako i potencijalni oponenti. Za sve njih, SIG Sauer MG 338 predstavlja bačenu rukavicu u lice i potpuno novi kvalitet na bojištu.

foto: “SIG Sauer” promo