·
·
Komentara: 0
NAUKA
RAZOTKRIVENO! Mit o 100. MAJMUNU objašnjava kako se ZNANJE širi PLANETOM
NJu-ejdž filozofija je popularizovala priču o eksperimentu sa majmunima sa japanskog ostrva Košime, koji su savladali veštinu pranja slatkog krompira. Kada je njih 99 naučilo kako to da rade odjednom su i majmuni sa susednih ostrva to znali.
Poslednjih decenija popularna je priča o takozvanom efektu stotog majmuna. NJome se "dokazuje" da se neka društvena promena ili način razmišljanja mogu lako proširiti tako što se dostigne "kritična masa" istomišljenika, a onda, jednostavno, dođe do "buma" te ideje u čitavoj ljudskoj populaciji.
Pročitajte još: VANZEMALJCIMA smo pre 43 godine poslali PLOČU, nećete verovati šta je na njoj SNIMLJENO!
Lajal Votson Foto: Treće oko
U istraživanju su učestvovali japanski makaki majmuni sa ostrva Košime, koji su s vremenom počeli da peru u moru slatke krompire koje su im dobacivali istraživači - da bi odstranili neprijatan pesak sa plaže. "Nadograđenu" verziju prvi je objavio antropolog Lorens Bler u predgovoru za svoju knjigu "Ritmovi vizije" 1975. a zatim Lajal Votson u svom delu "Plima života: biologija nesvesnog" 1979.
Kritičan broj majmuna širi znanje dalje.
Votson je opisao kako je grupa naučnika 1952. godine radila studiju o mamakijima na ostrvu Košimi. Votson je dodao da su istraživači primetili da je jednom dostignut kritični broj majmuna, tj. čuveni stoti majmun, doveo do širenja znanja i na obližnja ostrva, bez fizičkog kontakta sa tamošnjom populacijom.
Majmunica Imo je otišla korak dalje - naučila je da razvaja pšenicu od peska!
Godine 1954. objavljen je rad u kojem se ukazuje na opažanje da je majmunica Imo počela da pere krompire u vodi. NJeno izmenjeno ponašanje dovelo je do promene i kod drugih majmuna tokom narednih nekoliko godina.
Pročitajte još: 1999. otkriveno SVETILIŠTE: Staro je 4.300 godina, a kraj drvenih stubova pronađene su lobanje dece i žena
Revoluciju je izvela žena Foto: Depozitfoto
Mlađi majmuni su podučavali svoje vršnjake i članove porodice, ali ako su ti "drugi" bili previše stari, ne bi usvojili novu naviku. Sledeća generacija je usvojila pranje krompira, i zapravo se nije više radilo o aktivnom učenju, već o pasivnom posmatranju i oponašanju.
Prestali su da se plaše mora. I to su drugi iskopirali.
Došlo je do još jedne promene: dok su se majmuni u početku plašili okeana, i jedino su povremeno potapali dlanove ili stopala, otkriće sa izdvajanjem pšenice dovelo je do toga da sve veći deo tela potapaju u vodu, i čak su počeli da se igraju, prskajući se u plićaku. I ova vrsta ponašanja je dalje kopirana.
Inovatorka je nastavila
"Inovatorka" Imo nastavila je sa "izumima". Otkrila je da može da odvoji zrna pšenice od peska, tako što baci šaku peska i pšenice u vodu, a zatim "pokupi" pšenicu koja ispliva na površinu. I ovo su drugi majmuni kopirali, sve dok se na ostrvu nije našlo previše "pametnih" majmuna za koje je bilo premalo pšenice. Konkurencija je postala žestoka, jači majmuni su krali pšenicu od slabijih.
Majmun je otplivao dalje i odneo mudrost pranja!
Masao Kavai, primatolog koji je objavio najobimnije izveštaje, otkrio je da se pranje krompira pojavilo i na drugim ostrvima, ne pripisujući to spontanom "širenju svesti" makakija. Otkrio je, recimo, da je u jednom slučaju majmun koji je znao da pere krompir doplivao 1960. do obližnjeg ostrva i tamo ostao četiri godine. NJegov dolazak značio je uvođenje običaja pranja krompira i na tom ostrvu.
Pročitajte još: Da li znate zašto KRALJ u znaku HERCA jedini NEMA BRKOVE?
Bez obzira na manjkavosti, priča je postala i ostala veoma popularna među autorima nju-ejdža i spiritualnim tragaocima. Bila istinita ili ne - lepo je poverovati.
